zdravlje i starost

 Starost je vrlo apstraktan i rastegljiv pojam.

Dok smo u radnom odnosu, okolina nas gleda na jedan način. Možda smo im lepi ili ružni, mršavi ili debeli, simpatični ili dosadni, kakav god utisak ostavljali, retko će reći da smo stari.
Penzioner se posmatra drugačije.

Da shvatimo kako bi stvari mogle da funkcionišu

Šta je starost? Godine ili penzija?

Godine samo znače da imamo manje energije, koju zato mnogo bolje znamo usmeriti.

Posmatrajući korisnike u svom Domu, za mnoge nisam došla do zaključka da su stari.

Dakle penzija-nema šta!

Penzija znači da će nam kupiti sat,
 mi zato treba da donesemo čast, pa da se rastanemo kao ljudi.

Ona je pokazna karta za starost. Biti star je stvar odluke koja se lakše donosi kada se ode u penziju.

Tu odluku donosi okolina.

Rad pripada čovekovoj biti.Čovek ne može zdravo živeti a da ne radi. Dat je kao način egzistencije, što samo potvrđuje njegov značaj.Životna energija se crpi iz ljubavi, osećanja koristi i mogućnosti za rad.

Odlazak u penziju čovek najčešće doživljava kao stres. Čovek pod stresom je kao zategnuta struna koja svaki čas može da pukne.Pod stresom je ceo organizam uzdrman, narušeno je biopolje i on postaje podložniji bolestima i mentalnoj manipulaciji. Počinju se javljati razne tegobe i problemi kao što su nesanica, depresija, psihički zamor, razni bolovi, povišen šećer u krvi i krvni pritisak, hormonske promene i ostali tradicionalni dokazi da je stigla starost.

Starost je dakle, stvar odluke.

Zatim tako i bude!

Trebali bismo menjati stav o penziji da bismo promenili stav o starosti.

Ili da ne idemo u penziju.

Možda samo administrativno i na tekućem računu.

Postavimo se kao da smo dali otkaz, jer to ionako rade samo ljudi puni samopouzdanja i sigurni da umeju da nađu drugi.Na taj novi idemo u ponedeljak. Nov posao, nov izazov, novi ljudi i razmena saznanja.

Tragedija bi bila da nekome ne treba toliko znanje i iskustvo koje više liči na moć.

Potrebno je samo da se preusmere misli i da se umesto godina  gleda mudrost, umesto bora prepozna snaga.

Osigurali bismo da  mudrost jedne osobe prenese  korist drugoj, pri čemu je jedino potrebno da ova druga ima svest o tome šta dobija, kao i da kasnije ume da raspolaže time.

Usuđujemo se da omalovažavamo starost i da tu neprocenjivu vrednost menjamo za saznanja stečena on-line studijama. Život je sam po sebi radost ali, mi ga ograničavamo  predrasudama.

Za mene i sam pojam starosti je predrasuda. Verujem da i ne postoji.

Ne znam da li se odlazi u penziju petkom ali, meni je najlogičnije da to bude petak.

Ja ću nekog petka, to već znam!

Poslednji radni dan ću da provedem na radnom mestu, što je u skladu sa zakonom i ovlašćenjima, imajući u vidu da će to moje kolege nervirati, ali neće moći ništa, iako će me već unapred videti kao namćora koji se obraća raznim udruženjima za prava žena i protiv nasilja nad ženama.

Neću hteti da častim što su me ’’ištiklirali’’ na oficijalnom spisku radno-aktivnog građanstva, nego ću rađe to obaviti u ponedeljak na novom radnom mestu.

Na moju fotelju će svakako već neko vreme čekati mlada i lepa koleginica sjajne kože da bi pokazala i dokazala svoj brilijantni um, stavljajući  svima do znanja da će se tek sada raditi kako treba, te da će se zahvaljujući njoj vrlo brzo osnažiti firma.

Ja ću ustupiti svoje radno mesto, kao pravnom licu koje dolazi na osnovu ugovora o preuzimanju mojih prava i obaveza ( ugovor o radu) i nadati se da će biti od koristi.

Slučajnost je uvek moguća.

Dakle, nova energija bi mogla da stigne u ponedeljak!

Kako ste i sta ima novo u Domu?
Odlicno, drago nam je da Vas cujemo. kako ste Vi?
Nije lose osim sto sam uglavnom sam

  Jos koje pitanje i usledila je dobro nam poznata molba:

- Mogu dobiti moju golubicu?- nikada nismo shvatili da li je tako zove jer se sali ili joj tako tepa.

Nepokretna baka ceka da dobije telefon jos od kada je zazvonio. Nervira je sto smo se raspricali.
 Vec tri godine kako je sin odlucio oca ipak izvesti kuci iz Doma, ljut sto mu se otac zaljubio.
Ali, nama telefon zvoni svake subote u dva popodne.
Ona je u Dom dosla pre njega. Nepokretna. Ali, zaljubljenost je trenutak kada mozemo sve.
Nagovorio je da pokusa da ustane. Uspela je i da sedne. Napravila je nekoliko koraka.
Kada je otisao nije rekla ni rec, samo je legla.

Nisu delovali stari tako zaljubljeni.

Starost je valjda kada nemas volju za salu a ni snagu za smeh.

Svako zeli da se oseca voljen. Voljen covek se oseca bezbedan. Bezbedan od samoce i odbacenosti, siguran od bolesti i na kraju i od smrti. Tako nam ustvari vecito treba sigurnost, bekstvo od daha smrti.

Zivot, to je kontinuirani beg od smrti.

Drustvo, kao kolektivni duh, odredjuje kriterijume lepote, pameti, morala te nam odredjuje i dokle smemo da se zaljubljujemo. Tetovira nam to u dusu, stavlja implant na nju. Medjutim, covek ima neki mini program u sebi koji neda.Starimo  samo spolja.Stariji umeju lepse da govore, vise da kazu, brze da zavole.
Pojedinac mora da pripada jer je kolektivno bice i bez toga bi se osecao kao da nece opstati u struji zivota.

Osudjuju nas i kaznjavaju.Najcesce oni koji o tome nista ne znaju.

U mladosti ljubav podize coveka. U starosti ga unizava pred samim sobom a jos vise pred okolinom.

Pitanje je da li je zaljubljenost u starosti zaista zaljubljenost ili je strah od samoce, potreba da nas tese i neguju  i da cujemo po koju lepu rec.

Običan dan. Dosadan.
Život je nekada samo navika.
Umorna sedam na krevet nepokretne bake.
Da sam bar u svojoj kući pa da kukam ćerkama do mile mi volje kako sam umorna, iscrpljena, nenaspavana, kako me sve boli, kako se svi odmaraju ili šetaju a ja samo radim, kako sam ja izgubila sebe radeći i ko zna šta bi mi sve palo na pamet.Ali suzdržim se i samo udahnem kako bih ipak dala do znanja da je meni teško.
Nije fora da se to ne zna.

  Umorni ste? - upita bakica
  JAKO !!       - jedva dočekah da odgovorim
  Kako bih ja volela da opet osetim umor. 
  To je božanstven osećaj ali ga mogu osetiti samo zdravi,
  ja se više nikada neću umoriti - izgovara tužnim glasom

Zanemeh!
Nikada se toga ne bih setila.
Zamršeno klupko-život!

Takav je život da se čovek često postidi.

Ikako sam se zaustavila a da ne krenem sa nabrajanjem to sam bog zna, kao i kada bih se zaustavila da sam kojim slučajem krenula. U trenutku sam zastala u vremenu. Napred ne može, nazad nema kud. U meni se rodi nezadovoljstvo kao nad nedovršenim poslom.Meni nekako kukanje osvetli put i daleko ispred mene i daleko iza mene i tako uvek znam na kojoj sam poziciji, zahvaljujući tim svetlima.

Zar se više ni na umor ne smem žaliti?
Tako i cigaretu palim. Kukajući. Moram zapaliti jer ja znate stalno radim i ništa više od života nemam i kako sad najbolje da se odreknem i cigarete i kako je još i Frojd pušio do poslednjeg dana i tvrdio je čak da mu je to bilo dobro za koncentraciju i da sam ja takođe taj isti simptom i kod sebe primetila baš mi dolaze ideje o poslu kada ujutro zapalim uz kafu a eto sam baš neki dan snimala pluća pa je doktorica bila u čudu da sam pušač kada su mi pluća tako čista.

Imam ja još tog teksta. Svakodnevnokukajućeg.

I opet nekako podmećem taj umor iako nema veze s vezom.
Meni ima.
Zato i kažem.

Ali, pokušaću da oćutim. Drevna je istina da su mi šanse male.

Bitno je slušati i opažati svaki dan.
Opažamo samo jedan mali deo života i ne proširujemo polje posmatranja. Iako se sve menja.I mi smo drugačiji više nego što to primećujemo. Opažanje je jedan složen unutrašnji proces koji nas menja kao personu.
A treba se menjati jer sve što se nije menjalo i prilagodilo, izumrlo je.

  Svaki čovek želi da dugo živi, samim tim i da doživi duboku starost.

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi
• Administracija

• Penzija ili star
• Biti star i zaljubljen
• Umor
• Ostariti ili Ne
• Zdravlje i starost
• Čestitamo!

• Generalna [6]
• Biti star [0]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom