Ostariti ili Ne
trecedoba | 01 Mart, 2012 18:30
Kao i svaka druga faza u životu, ne zasniva se na našoj slobodnoj volji. Dakle, to nije stvar naše volje niti izbora, samim tim olakšavamo sebi ako se ne opiremo nego tražimo nov kvalitet života.
Svaki čovek želi da dugo živi a samim tim i da doživi duboku starost. Naše telo je složena i kompleksna celina koja je povezana i sa drugim aspektima naše ličnosti. Promene u fizičkom smislu su vidne iako upravo one samo prate naše psihičko stanje i raspoloženje.
Oni koji duboko vole nikada ne ostare,
ako i ostare, umiru mladi! ( Artur Ving Pinero)
O fizičkim i mentalnim promenama smo svi upoznati.
Ali, menja se i proces mišljenja pa počinjemo razmišljati o stvarima o kojima nismo nikada pre razmišljali ili razmišljamo na nov način. Odjednom nam se dosadašnji stavovi ni najmanje ne sviđaju, nego zauzimamo stav koji je u totalnoj suprotnosti sa dosadašnjim.
Desila se prilika kada sam se osećala umorno i iscrpljeno, smatrajući da sam već u ozbiljnim godinama da bi mi se neke stvari još uvek dešavale.Tako sa svojih četrdeset godina stojim ispred starice a ona me pogleda kao da zna kolko se staro osećam i izgovori: "Tako ste još mladi, niste ni na pola puta"
Znači, to mi dođe još isto onolko, kolko od dana kada sam se rodila... Nekako sam mlada ako tako računamo.
Iako se sećam da je moja mama bila stara za mene kada je imala godina kao ja. Nekako je jako bila MAMA. Ozbiljna i klasično obučena. Sve je bilo kod nje ozbiljno. Kada je postala baka, bilo je to krajnje logično i priličilo joj je kao takvoj. Ne sećam se da je tu bilo nekog prelaza iz mame u baku.
E sad, ja. Doduše, oblačim se mladoliko, imam iza sebe i poduži bračni staž .Dvoje dece.Godina rada, uspona, padova, prijateljstava vrednih i uzaludnih.To je sve tek polovina.
Polovina??? Pa to je jako malo!
Danima sam preračunavala na razne načine.
Sve što sam više računala u svojim mislima sam bila mlađa. Imala sam većih šansi u svemu. Reklo bi se da ustvari imam sve vreme ovog sveta pred sobom da ostvarim šta god zamislim. Lep osećaj!
Tako računam od sada i nikako drugačije. Matematika je ista.
I slusam starije svakodnevno jer svoju baku nisam. Njene mi reči nisu izgledale logične iako sada verujem da mi je mnogo toga rekla.
Bitno je slušati i opažati
svaki dan.
Opažamo samo jedan mali
deo života i ne proširujemo polje posmatranja. Iako se sve menja.I mi smo
drugačiji više nego što to primećujemo. Opažanje je jedan složen unutrašnji
proces koji nas menja kao personu.
A treba se menjati jer sve što se nije menjalo i prilagodilo, izumrlo je.
Generalna |
Sledeći | 
Prethodni |
Komentari (0) | 
Trekbekovi (0)
Komentari
Meni
Pretraži
Kalendar
| « | Mart 2012 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | 4 | |||
| 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 |
| 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 |
| 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 |
| 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 | |